Mešanje volontiranja i turizma jedan je od najnovijih trendova na polju turizma. Luksuzni hotel Ritz-Carlton bio je jedan od poznatiji
h primera ovog fenomena, kada je 2008. godine omogućio svojim gostima da upotpune svoj odmor sa nekoliko sati društveno korisnog rada. Tako su rad sa morskim kornjačama, briga o deci sa neizlečivim bolestima, bez roditeljskog staranja ili provođenje vremena u domu za stare postali sastavni deo njihove standardne turističke ponude.
Volonturizam je trenutno najbrže razvijajuća turistička grana, koja se pre svega obraća bogatim turistima, apelujući na njihovu savest da se “oduže zajednici”, kao i studentima-putnicima, među kojima je sve popularnije da imaju makar kakvu izloženost volontiranju, dok o istom trošku imaju prilike da se upoznaju sa kulturnim i istorijskim nasleđem države u koju su otišli.
Međunarodno volontiranje je do pre samo nekoliko godina bilo ograničeno na velike mreže volonterskih organizacija kao što su Crveni krst, Volonteri Ujedinjenih nacija, međunarodni volonterski radni kampovi (eng. workcamps) i još nekoliko primera organizovanja aktivnosti manjih ili većih razmera i uticaja koji se mogu prebrojati na prste. Danas je sve više takozvanih volonterskih organizacija koje bez pripreme, umreženosti i poznavanja partnera šalju volontere u svet za nemalu participaciju, čiji deo daju preduzetnicima u zemljama u razvoju koji obezbeđuju “volonterske” programe. Postoje slučajevi kada se angažuju neprofitne organizacije, što stvar čiti teže prepoznatljivom, a profit kompanija koje šalju volontere znatno većim.
Na primer, već više od 10 godina jedna takva organizacija iz Kambodže iz godine u godinu menja sliku o broju dece bez roditelja, time što dovodi decu sa samo jednim roditeljem, ili čak sa oba roditelja u svoju ponudu volonterskih programa. Budući da ima sve više potražnje za volontiranjem u sirotištima i sa napuštenom decom, a svakom volonteru se učešće naplaćuje pozamašnom participacijom, ovakav pristup je počeo da prerasta u svojevrstan oblik preduzetništva. Ono što se zaboravlja jeste da rad sa decom i ženama u lošim životnim uslovima može imati velike posledice na njih. Pored toga, budući da ove organizacije generišu profit, volonteri svojim učešćem potencijalno onemogućavaju zaposlenje stručne osobe u sferi socijalne zaštite iz lokalne sredine.
Izuzetno moćno tržište traži i skupa marketinška istraživanja tog tržišta. Sve više se javljaju istraživanja usmerena određivanju karakteristika ciljne grupe za potrebe volonturističkih organizacija. Najčešće su to turističke organizacije, ali ima i zalutalih nevladinih organizacija, pa čak i akademskih istraživanja koja čine kontrauslugu promociji vrednosti volontiranja. Ako je cilj iskorišćavanje maksimuma turističkog potencijala volonturista, to govori da se volonterski programi dalje kreiraju tako da odgovaraju potrebama te ciljne grupe. Tako je, primera radi, potrebno više programa u socijalnoj zaštiti zato što te programe volonturisti više traže, dok su dobri međunarodni volonterski programi UVEK organizovani PRVO u odnosu na potrebu koja postoji, a ne u odnosu na želje i potrebe volontera.
Pozivam vas da budete kritični i odgovorni pri izboru programa kojima posvećujete svoje slobodno vreme, znanje i veštine i dobro proučite sistem vrednosti na kojima počivaju. Neki od najboljih načina da budete sigurni u program je da:
► proverite da li organizacija predviđa pripremu volontera koji idu u inostranstvo, naročito prvi put,
► da li lično poznaje organizacije u koje vas šalje, kao i kontekst programa,
► izbegavajte isključivo onlajn prijavljivanje; iako je zaista komotnije, onemogućava vam kontakt sa organizacijom,
► kako se koristi participacija koju plaćate,
► da li vaše angažovanje ne zamenjuje plaćeni posao,
► da li ih interesuje kako vam je bilo kada se vratite (vaš komentar treba da bude osnova za unapređenje programa),
► da li vam omogućava dalje uključenje u programe, ulogu u donošenju odluka, izražavanje i uvažavanje mišljenja (vaše aktivno učešće na bilo kom nivou smatra se vrhuncom uspešnosti volonterskih programa).
Nesumljivo je da su motivacije volontera nekada više altruističke, a nekada više pragmatične prirode i da među volonterima koji žele da svoj doprinos daju u inostranstvu, ima onih koji u motivaciji navode želju da se osete povezani sa svetom, budu deo rešenja svetskih problema, kao i onih koji žele da provedu svoje slobodno vreme u drugoj zemlji na jeftiniji način, da se provedu, steknu nove prjatelje, dok je želja da budu korisni na poslednjem mestu. Svaka od ovih motivacija je legitimna i nesumljivo se menja sa više iskustva u dobro organizovanom volonterskom servisu. Ono što treba imati na umu jeste da međunarodni volonterski projekti uvek moraju biti organizovani pre svega zbog toga što za tim postoji potreba lokalne zajednice. To ih čini opravdanim i zaista društveno korisnim. Ako se i desi da neki od projekata koliko ih širom planete nema tu svrhu, izveštaji volontera i umreženih partnerskih organizacija takve programe koriguju. Jer, i među našim kolegama često nije sasvim jasan opšti cilj. Zato je i jedini način održavanja kvaliteta volonterskih programa i međunarodne razmene volontera preko međunarodnih volonterskih mreža kao što su Alijansa, SCI, CCIVS.
Evo i jednog od linkova koji pokazuje koliko mešanje ova dva pojma može da bude opasno po korisnike volontiranja ali i po razumevanje volontiranja. ►
コメント